Koji su?
Kod nas postoje dva leka kojima se leči povećana funkcija šttaste žlezde. To su metimazol (Favistan, Tiastat) i propiltiouracil.

Kako deluju?
Njihov glavni način dejstva je da smanjuju stvaranje tireoidnih hormona od strane štitnjače, i na taj način manje količine ovih hormona dospevaju u kvnu cirkulaciju.
Kod većeg dela bolesnika, pogotovo u većim dozama, smanjuju i imunološki stimulator štitnjače (TRAb).

Kako se doziraju?
U početku se daju u većim dozama, a posle nekoliko nedelja, kada dodje do normalizacije hormona u krvi, smanjuju se. Mada se relativno brzo postigne ova normalizacija, lekovi se daju obično godinu do godinu i po dana.

Neželjena dejstva
U principu su retka – oko 2-3% lečenih. Obično su laka. Najčešće su alergijske promene na koži, svrab i ospa. Retko se javlja prolazan poremećaj jetre. Vrlo je retka, ali nekad ozbiljna komplikacija, jako smanjenje broja leukocita, tzv agranulocitoza. Kod ovog poremećaja se obično javlja zapaljenje ždrela, angina sa temperaturom, pa oni koji uzimaju ove lekove u tom slučaju treba da ih odmah prekinu i da se jave lekaru.

Šta je remisija a šta recidiv?
Kada nestanu simptomi i znaci bolesti, kada se normalizuju tireoidni hormoni i hipofizni TSH, kada nestane tireoidni stimulator (TRAb) iz krvi, i kada se to stanje održava bez lekova, govorimo o «ozdravljenju» - remisiji. Mada se ovo stanje može da postigne kod najvećeg broja lečenih, trajanje te remisije kod polovine bolesnika nije dugotrajno – nekoliko meseci do nekoliko godina. Kod druge polovine posle perioda remisije bolest se vraća, to je recidiv.  Recidiv je češći kod bolesnika sa jače uvećanom žlezdom (struma), kod onih sa promenom na očima, kao i kod pušača. Prva najava recidiva u krvi je pojava, odnosno ne nestajanje TRAb.

Kako lečiti recidiv?
Još jedanput lekovima, opet 1-2 godine, ili «radikalno» - operacijom štitnjače ili njenim razaranjem putem radioaktivnog joda.