Morbus Lyme ili Borelioza je spirohetozna zoonoza. Radi se o infektivnom sindromu koji se karakteriše polimorfnom kliničkom slikom i zahvatanjem više sistema: koža, nervni sistem, zglobovi i srce.

ETIOLOGIJA I EPIDEMIOLOGIJA: Izazivač bolesti je Borrelia Burgdorferi, iz reda spiroheta, pokretna spiralna bakterija koja se teško kultiviše.

Rezervoar bolesti su divlje životinje a može biti i čovek. Prenosilac je krpelj (Ixiodes Ricinus). Kod krpelja se borelija nalazi u digestivnom traktu i prenosi se na čoveka povraćanjem sadržaja pri hranjenju. Medju krpeljima se prenosi transovarijalno.

KLINIČKA SLIKA: Inkubacija traje  3-5 dana od uboda krpelja do pojave eritema na mestu uboda. Od ulaznih vrata borelija se širi krvlju i dospeva do raznih organa i tkiva, posebni afinitet ima za kožu, nervni i kardiovaskularni sistem. Klinički se razlikuju tri   stadijuma.

Prvi stadijum je lokalizovana infekcija  na mestu uboda krpelja u vidu lokalizovanog Eritema (Erythema migrans), koji se polako koncentrično širi. Dijagnostički je značajan promer veći od 5 cm.

Uz EM prisutne su i sistemske reakcije: slabost, malaksalost,  glavobolja, ukočen vrat, mijalgije, migrirajuće atralgije, povišena temperatura i limfadenopatija.

U drugom stadijumu borelija se raširila krvlju po celom organizmu pa su prisutni migrirajući brojni eritemi, neurološke, reumatične i kardiološke tegobe. Neurološke manifestacije su u vidu aseptičkog meningitisa, meningoencefalitisa i poliradikuloneuritisa. Reumatične tegobe ima najveći broj bolesnika u vidu otoka i bolova u zglobovima (najčešće koleno), koje traju nedeljama. Srčane tegobe se javljaju 6-8 nedelja od početka bolesti u vidu perikarditisa, poremećaja sprovodjenja (AV blokovi) i poremećaja ritma.

Treći stadijum nastaje posle više meseci ili godina, prethodi mu različito dug latentni period a karakteriše se hroničnim artritisom, encefalitisom, polineuropatijom i akrodermatitisom.

DIJAGNOZA I DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja na osnovu podatka o ubodu krpelja, kliničke slike i seroloških nalaza (nalaz antitela u krvi na Borreliju Burgdorferi). U ranoj fazi kod lečenih antibioticima  testovi mogu biti negativni. Osetljivost testova se povećava sa progresijom bolesti. Kultivisanje borelija je sporo i teško. Prisustvo genetskog materijala se može dokazati PCR metodom iz materijala kože, sinovijalne tečnosti, likvora, krvi i urina.

Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir razna kožna, kardiološka, reumatična i neurološka oboljenja.

U LEČENJU je najvažnije blagovremeno postavljanje dijagnoze i primena odgovarajućih antibiotika i dovoljno dugo.

U prvom stadijumu se primenjuju: Doksiciklin, Amoksicilin, Cefuroksim, Eritromicin dvadeset dana. U drugom stadijumu 30 dana. U trećem stadijumu 30-60 dana. Kad postoje nervni i kardiološki znaci primenjuju se: Cefuroxim 2,0 gr dnevno, Penicilin G u dozi od 5 miliona na 6 sati.

Ova terapija se primenjuje 30 dana.

U ZAŠTITI je najvažnija  borba protiv krpelja i edukacija stanovništva o načinu prenošenja krpeljima. Pri boravku u prirodi nositi obuću i odeću koja pokriva celo telo. Zakačene krpelje treba polako izvlačiti pincetom vodeći računa da se ne zgnječe.