Jod je hemijski elemenat atomske mase 127, otkrio ga je Bernard Coutrois 1811 godine. Ime je dobio od grčke reči "iodes", što znači plavo­violet. Spada u grupu halogenih elemenata zajedno sa flurom, hlorom i bromom. Jod nije rastvorljiv u vodi, ali se rastvara u organskim rastvaračima- eteru, etil alkoholu, hloroformu i acetonu. Nalazi se u stenama, milenijumima se spirao i sa vodotokovima silazio u niže predele. Danas ga najmanje ima na vrhovima planina (Andi, Himalaji, Alpi, Pirineji, Karpati, kod nas Kopaonik, itd). Najviše ga ima u morima i okeanima. U medicini se koristi u vidu alkoholne tinkture, za dezinfekciju kože, za čišćenje okoline rana, kao i za pripremu za operaciju štitaste žlezde, kao Lugolov rastvor ili zasićen alkoholni rastvor kalijum jodida.

Štitasta žlezda kod ljudi i životinja, nakuplja uneti jod, koncentriše ga, ugraduje u svoje hormone, tiroksin (T4) i trijodotironin (T3). Zdrava ljudska tireoideja koncentriše uneti jod oko 25 puta. Dnevni unos je oko 150 μg joda. Ukoliko se unosi manje joda, štitnjača počne da se uvećava (struma), kako bi veličinom svog tkiva nadoknadila smanjeni unos po jedinici svoje zapremine. U prirodi jod se nalazi u mnogim regionima nedovoljno (brdsko­planinski tereni), dok se u morima, okeanima, nalazi i velikim količinama. Nedostatak joda izaziva mnoge poremećaje organizma: porast štitnjače, smanjen rad žlezde, i najzad globalni poremećaj: rasta, nervnog sistema, čula itd. Kako se ove bolesti nalaze u regijama sa smanjenom količinom joda, nazivaju se endemskim poremećajima: endemska struma, endemska hipotireoza i najzad endemski kretenizam.

U principu, jod spada u retke elemente. Unosi se iz hrane i vode koje nisu dovoljni izvori joda. Sadržina joda u mesu je veća nego u biljkama. Morska riba i druge morske životinje, naročito su bogati u jodu. Zato je nephodno u većem delu populacije da se veštački unese jod. Pošto je kuhinjska so namirnica koju praktično svi konzumiraju, stručnjaci su organizovali obogaćivanje soli jodom. U početku je dodavano 10 mg kalijum jodida na 1 kg kuhinjske soli, pa pošto se ta mera pokazala kao izvrsna, ali ne sasvim dovoljna, količina joda je povećana na 20 mg (kalijum jodida, ne elementarnog joda), na 1 kg kuhinjske soli. Praktično endemski nedostatak joda je iskorenjen, kao i teške posledične bolesti.

Paralelno sa ovom obimnom aktivnošću ljudskog roda, traženi su u drugi izvori joda u ishrani. Zapažanje da lišće, a pogotovu kora mladih (zelenih) oraha ima boju, kao i neke osobine joda (boji ruke), predpostavljeno je da se radi o bogatom izvoru joda. Mada se ovakvo zaključivanje naziva "po pogrešnoj analogiji", mladi orasi su uveliko u upotrebi u "lečenji štitaste žlezde". Zato ću ukratko da navedem neka svojstva oraha.

Sastav:
Orahov list sadrži čvrsto etarsko ulje žućkaste boje, mirisa na katran, tanin, galne i elagne kiseline, juglandin, materije ljutog i gorkog ukusa, juglona (oksi naftohinona), supstancije koja na vazduhu prelazi u ofcsijuglon ili dioksi­nafto­hinon; inozitola, gume i dr.

Upotreba:
Kao i ljuske, tako je i lišće mnogo bolje upotrebiti odmah, još dok je zeleno i sveže, za izradu sirupa, ekstrakata i drugih galenskih preparata, jer sadrži neraspadnute lekovite sastojke. Sušenjem se ovi sastojci brzo menjaju i kvare, jer su to vrlo nepostojana fenolska jedinjenja, koja pod uticajem enzima melanogenaze pocrne, posmeđe. Droga se unosi u organizam, uglavnom kao narodni lek protiv skrofuloze, katara želuca i creva i raznih drugih bolesti u obliku čaja. Spolja ga upotrebljavaju uglavnom za obloge i kupanje, protiv upale očiju, kroničnog ekcema i zagađenih rana, ulja za kosu i dr...

Svi delovi biljike kad se trljaju, na vazduhu posmeđe, pocrne i oboje prste tamnom, mrko­crnom bojom koja se teško skida. Na toj osobini se osniva izrada takozvanog »orahovog ulja« za mazanje kože pre sunčanja. Ukratko, u orasima, pa ni mladim, nema joda.

I pored toga, ovakvi natpisi su česti na internetu:
Zeleni orasi za štitnjaču Mladi zeleni orasi bogati su glavnim gradivnim elementima hormona štitne žlijezde ­ jodom i tirozinom.
U kliničkim ispitivanjima je potvrđeno da ulje zelenog oraha značajno povećava razinu tiroksina.
Ovaj pripravak od zelenih oraha jako je popularan u liječenju hipotireoze prirodnim putem.
U jednakom omjeru pomiješajte mljevene zelene orahe (veličine lješnjaka), s medom.
Ostavite na tamnom mjestu 30 dana. Uzimajte jednu čajnu žličicu dnevno.

Mnogi prizvodjači "lekova" reklamiraju svoje preparate, na pr. Primed 7 Tiromed. U prospektima koji idu uz preparat vešto se govori o značaju joda, o bolestima koji se sprečavaju većim unosom, da bi se na kraju predložio preparat (koji u sebi nema joda).